Moj svet muzike

Duda me je podsetila na još jednu prelepu kompoziciju, koju ste verovatno svi već čuli puno puta. Izvode je operska pevačica Monserat Kabalje i pop pevač Fredi Merkjuri, a reč je, naravno, o pesmi „Barselona“, koju su izveli na otvaranju letnjih olimpijskih igara u Barseloni 1992. godine.

Popularni muški kvartet „Il Divo“ nastupiće u Beogradskoj Areni 26. marta 2009. godine. Ovaj multinacionalni kvartet čine španski bariton Karlos Marin (Carlos Marín), švajcarski tenor Urs Buhler (Urs Bühler),  francuski pop pevač Sebastien Izambard ( Sébastien Izambard) i američki tenor Dejvid Miler (David Miller).

Za nastanak ovog kvarteta zaslužan je Sajmon Kauel (Simon Kowel), američki muzički menadžer i TV zvezda. On je između 2001. i 2003. godine pravio audicije za pevače po celom svetu i na kraju se odlučio za četvoricu najtalentovanijih. Momci pevaju na engleskom, italijanskom, španskom, francuskom i latinskom jeziku, a njihova muzika mogla bi se nazvati operskom pop muzikom. Do sada su objavili šest albuma: Nastavak teksta

Kada mi neko kaže da svira flautu, moja prva asocijacija je, naravno, klasična muzika. Međutim, nedavno sam naišla na video jednog flautiste, koji ovaj instrument svira malo drugačije… 

Nastavak skripte iz harmonije, vašeg omiljenog predmeta 

• Hromatska modulacija (pdf, 62kb – u ovoj lekciji opisana je i promena sklopa dijatonskih trozvuka i dijatonskih četvorozvuka)
• Hromatska modulacija uz pomoć N6 (pdf, 33kb)
• Hromatska modulacija uz pomoć tercnog srodstva (pdf, 44kb)
• Hromatska modulacija uz pomoć alterovanih akorada hromatskog tipa (pdf, 42kb)

Ovi tekstovi o hromatskim modulacijama zaštićeni su Creative Commons Attribution-Noncommercial-Share Alike 3.0 Serbia License.

Opustite se uz prelepi Intermezzo iz opere „Kavalerija rustikana“ Pjetra Maskanjija

Juče i danas u muzičkoj školi „Isidor Bajić“, u Novom Sadu, održan je seminar flaute pod nazivom „Vikend otvorenih vrata“. Ovo je već treća godina kako se ovaj seminar održava, a organizator je prof. Jasna Marković-Vujanović.

Vikend otvorenih vrata okupio je učenike i profesore iz raznih gradova Srbije – Novi Sad, Beograd, Apatin, Bačka Palanka, Ruma, Sremska Mitrovica, Novi Kneževac i Zrenjanin. Pored časova kod eminentnih profesora flaute, učenici (a i profesori) su imali priliku da prisustvuju i zanimljivim predavanjima. Prof. Jasna Marković-Vujanović (Novi Sad) otvorila je seminar predavanjem o Telemanovim fantazijama za flautu. Prof. Ljubomir Dimitrijević (Beograd) govorio je o istorijskim činjenicama i starim instrumentima. Prof. Karolj Maročik (Kragujevac) održao je predavanje o vibratu na flauti, a prof. Aleksandar Đurić (Novi Sad) održao je radionicu o tome kako se treba pripremiti za javni nastup. Nastavak teksta

Kada se govori o kompozitorima klasične muzike, vrlo često se zaboravlja da su i oni bili (samo) ljudi od krvi i mesa. Iako su u muzici bili neprevaziđeni, u ljubavi su imali slične situacije kao i mi danas – neki su imali više, a neki manje uspeha i sreće. Najmanje sreće u ljubavi imao je verovatno Henri Persl. Njega jednom prilikom, zbog kašnjenja, žena nije htela da pusti u kuću cele noći. Vreme je bilo grozno, nesrećni Persl se prehladio i posle nekoliko nedelja i umro! Imao je samo 36 godina.

Ljubavni jadi su od jednog kompozitora čak napravili i ubicu – Karlo Đezualdo di Venoza ubio je svoju ženu i njenog ljubavnika!

Srećom, nisu svi imali tako lošu sudbinu, što se ljubavi tiče. Vragolasti Mocart se još kao dečak stalno zaljubljivao u lepe mlade dame. Jedno vreme je toliko bio zaljubljen u Mariju Antoanetu (koja je kasnije postala kraljica Francuske), da je obećao da će je oženiti. Međutim, godine su prolazile i Mocart se, sada već u svojim dvadesetim, zaljubio do ušiju u šarmantnu Alojziju Veber. Veza je trajala neko vreme, a onda je Alojzija to prekinula. Slomljenog srca, Mocart se brže-bolje usmerio ka njenoj sestri Konstanci, kako bi i dalje bio blizu Alojzije. Mocartov otac, Leopold, nije odobravao vezu svog sina ni sa jednom od ove dve devojke, jer nije imao lepo mišljenje o njihovoj familiji. Ipak, Mocart je istrajao u svojoj nameri i oženio se Konstancom (u koju se u međuvremenu i zaljubio) kada mu je bilo 26 godina. Nastavak teksta

Mislim da ovo delo ne treba posebno predstavljati:

„Libertango“, Astora Piazzolle

Uživajte! 

Lirska tragedija - „Norma“ – delo je italijanskog kompozitora Vinćenca Belinija. Libreto za ovu operu napisao je Feliče Romani, prema istoimenom tragičnom delu Aleksandra Sumea. Premijerno izvođenje ove opere bilo je 26. decembra 1831. godine, u Italiji („La Scala“).

Opera se sastoji iz dva čina, od koji svaki ima po dve scene. Opisuje događaje u Galiji, tačnije, u svetom gaju i hramu boga Irminsula, u prvom veku nove ere, kada je Galija bila pod okupacijom Rimljana.

Lica:

• Norma, prvosveštenica hrama – sopran
• Adalđiza, mlada sveštenica u hramu – sopran
• Polion, rimski prokonzul u Galiji – tenor
• Orovezo, vrhovni druid i Normin otac – bas
• Klotilda, Normina služavka – meco-sopran
• Flavio, Polionov prijatelj – tenor
• Dvoje dece, Norme i Poliona
• Druidi, bardi, sveštenice i galski ratnici – hor

Nastavak teksta

Poznati finski kompozitor, Jan Sibelius, relativno rano je prestao da komponuje i posvetio se svojoj drugoj ljubavi – kulinarstvu. Njegovo imanje postalo je poznato po čestim zabavama, koje su obično trajale i po nekoliko dana. Na jednoj od takvih zabava bio je prisutan i Janov veliki prijatelj, dirigent Finskog nacionalnog orkestra – Robert Kajanus. Slavlje je trajalo već dva dana i Kajanus se odlično zabavljao. Međutim, kada se probudio sledećeg dana, shvatio je da bi te večeri trebalo da diriguje na koncertu u Petrogradu! Sav u panici, spremio se što je brže mogao i odjurio sa imanja na stanicu, bez pozdravljanja sa domaćinom. Sa stanice se ukrcao na brod do Petrograda i uspeo je da stigne na vreme za koncert.

Sutradan se, zadovoljan zbog uspešnog koncerta, ponovo vratio na Sibelijusovo imanje, gde je žurka još uvek trajala. Videvši ga, Sibelius mu je prišao i, pružajući mu čašu vina, rekao:

- „Pa dobro, Roberte, kakav je to način?! Mi ovde slavimo, a ti toliko dugo sediš u kupatilu!“