Moj svet muzike

U četvrtak, 19. marta 2009. godine, u sali Osnovne muzičke škole u Novom Kneževcu biće održan koncert na kome će nastupiti dvoje mladih flautista – Milica Tomić i Petar Popović, uz klavirsku saradnju prof. Marije Đokić. Milica i Petar učenici su srednje muzičke škole „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, u klasi prof. Jasne Marković-Vujanović.

Jedna od kompozicija koje će izvesti na koncertu je i Barkarola Žaka Ofenbaha „Belle nuit, ô nuit d’amour“, iz opere „Hofmanove priče“.  Ovde je možete čuti u prelepom izvođenju Eline Garanče i Ane Netrebko:

Koncert počinje u 18h, a ulaz je slobodan 

„Pesma vinu“ je najpoznatiji duet iz Verdijeve opere „Travijata“. Izvode je Alfred i Violeta u prvom činu opere, na zabavi u Violetinom salonu. Ovaj duet okarakterisan je kao „Brindizi“ (Brindisi), što znači da poziva na konzumiranje alkohola. 

Duda je poželela da čuje Pavarotija, a ja vam je predstavljam u izvođenju tri velika tenora – Pavarotija, Karerasa i Dominga. Uživajte!

Hajdn je najveći deo svog života proveo radeći u službi kneza Esterhazija – skoro 30 godina. Zajedno sa svojim muzičarima, pratio je kneza na svim njegovim putovanjima.

Preko leta, knez je uglavnom provodio vreme u svom dvorcu u Esterhaziju (Mađarska). Jednom prilikom desilo se da se boravak u Esterhaziju odužio više nego što je bilo planirano. Muzičari su bilo nezadovoljni, jer su tako dugo bili odvojeni od svojih porodica u Ajzenštatu (Austrija). Hajdn je tada smislio lukav plan. Napisao je Simfoniju sa vrlo neobičnim poslednjim stavom (Simfonija br.45, u fis-molu, poznatija kao „Oproštajna simfonija“). Naime, negde na sredini poslednjeg stava, muzičari su, jedan po jedan, ustajali sa svojih mesta, gasili sveću (koja im je osvetljavala note) i odlazili. Tako su, na kraju, ostali da sviraju jedino Hajdn i koncertmajstor (dve violine). Na ovaj način, Hajdn je knezu suptilno dao do znanja da bi možda mogao da pusti muzičare da se vrate svojim porodicama. Knez je to shvatio i već sledećeg dana svi su se vratili nazad u Ajzenštat.

Pre tačno godinu dana pojavila se na internetu adresa zanimljvamuzika.com i objavljen je prvi tekst na ovom blogu. Prosto ne mogu da verujem da je već prošlo godinu dana!

Ideju za sajt (tada nisam ni znala šta je to blog) dobila sam početkom marta prošle godine, čitajući jednu od onih inspirativnih knjiga tipa „možeš sve što želiš, samo treba da se pokreneš u pravom smeru“. Naravno, odmah sam pozvala svog velikog prijatelja Zorana, rekla mu svoju ideju za sajt o klasičnoj muzici i pitala može li se to uopšte napraviti. On je, kao i uvek, bio voljan da pomogne i … rezultat je pred vama.

Trebalo mi je puno da se uhodam i shvatim kako sve to uopšte radi (Word Press, blogovanje i sl.). Srećom, Zoran me je pozvao na Blog Open, na kome sam zaista puno naučila. Zahvaljujući tome, poseta na mom blogu je otišla sa 20-tak dnevno na skoro 100!  Pretpostavljam da za neke to i nije baš neka brojka, ali meni je drago da ima toliko ljudi kojima se dopada ono o čemu pišem.  Osim broja poseta, povećao se i broj kategorija – počela sam sa pet, a sada ih imam dest. Trebalo bi da ubacim još par, ali o tome nekom drugom prilikom.

Zahvaljujem se svima koji su mi pomogli i koji su bili tu kad god nešto zaškripi ili nestane ( ) i naravno, svima vama koji volite da svratite. Uvek ste dobrodošli!

Polako se približavam kraju ove moje skripte iz harmonije. Evo i poslednjeg teksta o modulacijama:

• enharmonska modulacija (pdf, 86kb).

Iz ovog teksta saznaćete kada i na koji način se koristi enharmonska modulacija, kao i koji su akordi najpogodniji za enharmonsko moduliranje.

Ovaj tekst o enharmonskoj modulaciji zaštićen je Creative Commons Attribution-Noncommercial-Share Alike 3.0 Serbia License.

Svoju Četvrtu simfoniju (f-mol, op.36) Čajkovski je napisao u periodu između 1877. i 1878. godine. Ovo delo posvetio je Nadeždi fon Mek, sa kojom se upoznao nešto pre ovog perioda i koja je bila njegov veliki prijatelj i ljubitelj njegove muzike. U to vreme posveta dela imala je mnogo veći značaj nego danas. Samim tim što je Čajkovski posvetio delo Nadeždi fon Mek („Posvećeno mom najboljem prijatelju“), on je nju priznao kao ravnopravnog partnera u stvaranju ovog dela.

Ovom prilikom vam predstavljam drugi stav ove simfonije, koji se smatra za jedan od najlepših laganih stavova Čajkovskog.

Betoven je bio čovek pomalo čudne naravi, ali je uvek znao šta hoće. Za njega je sve u životu bilo važno. Ne samo muzika, već i neke svakodnevne stvari. Kada je jednom prilikom u restoranu poručio jelo, konobar mu je greškom doneo nešto drugo. Betoven je probao da mu se požali, međutim, konobar je bio izuzetno neljubazan, okrenuo se i otišao. Naravno, Betovena je ovo potpuno razbesnelo. Zato je, čim se konobar ponovo pojavio iz kuhinje, uzeo svoj tanjir sa jelom koje nije poručio (meso u nekakvom sosu) i bacio ga konobaru pravo u lice!

Na nesreću, konobar je u tom momentu nosio gomilu punih tanjira i kada ga je Betoven pogodio, pokušavao je bezuspešno da održi ravnotežu, sve vreme ližući sos koji mu se slivao niz lice. Ova scena je izazvala takav smeh kod ostalih gostiju, da se i Betoven na kraju oraspoložio. Pretpostavljam da je tada dobio jelo koje je tražio još na početku

Najpoznatija arija iz Belinijeve opere „Norma“ je arija napaćene druidske prvosveštenice iz prvog čina – „Casta diva“. Uloga Norme smatra se jednom od najtežih sopranskih uloga ikada napisanih. Nemačka operska pevačica Lili Lehman jednom prilikom je izjavila da joj izvođenje jedne Norme teže pada nego izvođenje sve tri Brunhilde iz Vagnerovog ciklusa „Prsten Nibelunga“ za jedno veče!

Najpoznatije izvođenje je izvođenje čuvene Marije Kalas, koja je u ulozi Norme nastupila čak 89 puta!

Inače, pod ovim nazivom („Casta diva“) snimljen je i biografski film o Beliniju.

Kažu – „čovek se na greškama uči“. Naravno, bolje na tuđim nego na svojim, ali to je retko slučaj kod mene 

Žao mi je što vas nisam ranije obavestila o nekim koncertima i festivalima kojima sam prisustvovala. Kako bih izbegla da se to ponovo desi, ubacila sam ovde i jedan kalendar/listu dešavanja (sa desne strane, u sidebar-u), gde ću upisivati sve predstojeće manifestacije koje mi se učine interesantnim. Naravno, potrudiću se i da vam detaljnije objasnim o čemu se radi, kad god budem mogla.

Ukoliko primetite da nedostaje najava za neki koncert, seminar, festival ili slično, slobodno mi javite, a ja ću to upisati u kalendar. 

Juče je u Kulturnom centru Zrenjanina bio održan treći „Vojvođanski BRASS festival“. Prema rečima organizatora, ovo je bila smotra revijalnog karaktera, na kojoj su učestvovali najbolji učenici limenih duvačkih odseka iz svih vojvođanskih muzičkih škola (Novi Sad, Pančevo, Subotica, Senta, Sremska Mitrovica, Zrenjanin), kao i studenti Akademije muzičke umetnosti iz Novog Sada. Za organizaciju ovog festivala zaslužni su Gradski duvački orkestar Zrenjanina i muzička škola „Josif Marinković“ u Zrenjaninu, na čelu sa profesorom Branislavom Gagićem.

Ovom prilikom želela bih da pohvalim profesora Gagića, zahvaljujući kome su diplome za učešće na Festivalu dobili ne samo učenici i njihovi profesori, već i klavirski saradnici, tj. korepetitori. Korepeticijom se bavim skoro 10 godina i ovo je prvi put da je neko ovako javno pokazao da zaista ceni posao koji obavljaju klavirski saradnici. Profesore Gagiću, hvala Vam!  Nastavak teksta