Moj svet muzike

Hofmanove priče

Marija — Tue, 13 Jul 2010 12:20:14 +0000

Godine 1851. u pariskom teatru Odeon izveden je pozorišni komad pod nazivom „Hofmanove fantastične priče“ (Les contes fantastiques d’Hoffmann). Ovaj komad napisali su Žil Barbier (Jules Barbier) i Mišel Kare (Michel Carré), prema motivima iz pripovetki nemačkog ranog romantičara E. T. A. Hofmana (E. T. A. Hoffmann). Žak Ofenbah (Jacques Offenbach), pariski kompozitor nemačkog porekla, video je ovaj komad i došao je na ideju da napiše operu prema istim motivima. Uzeo je motive iz sledećih Hofmanovih pripovetki: Die Gesellschaft im Keller („Društvo u podrumu“), Der Sandmann („Peščani čovek“ – mitski lik, onaj koji te vodi u san), Die Abendteuer der Sylvester-Nacht (Avantura Novogodišnje noći“), Rath Krespel i Das verlorene Spiegelbild („Izgubljeni odraz iz ogledala“)***. Ovo je bila Ofenbahova prva i jedina opera, a libreto je napisao Žil Barbier, na francuskom jeziku.

Fantastična opera „Hofmanove priče“ (Les contes d’Hoffmann) prvi put je izvedena 18. maja 1879. godine u kući Ofenbaha. Prvo javno izvođenje bilo je 10. februara 1881. godine u Opéra-Comique u Parizu, ali bez drugog čina (priča o Đulijeti). Prva prava premijera bila je deset meseci kasnije, 8. decembra 1881., u Ringtheater u Beču, kada je opera izvedena prvi put javno i u celini.

Lica:

Hoffmann, pesnik – tenor
Olympia, mehanička lutka – sopran
Giulietta, kurtizana – sopran
Antonia, mlada devojka – sopran
Stella, pevačica – sopran
Niklaus, Hofmanov prijatelj – meco-sopran ili alt
Spalanzani, pronalazač, Olimpijin „otac“ – tenor
Krespel, Antonijin otac – bas
Lindorf, član gradskog veća u Nirnbergu – bariton
Kopelijus, optičar – bas
Dapertuto, čarobnjak, sakupljač duša – bas ili bariton
Dr. Mirakle – bas ili bariton
Peter Šlemil, mladić zaljubljen u Đulijetu – bas ili bariton
Glas Antonijine majke – sopran
Pitičinaćio, patuljak – tenor
Franz, nagluv Krespelov sluga – tenor
Luter, gostioničar – bas ili bariton
Nirnberški studenti, gosti na Spalanzanijevoj zabavi, gosti na Đulijetinoj svečanosti, sluge

Radnja se dešava u Nirnbergu, 1820. godine

PROLOG:

U Luterovoj krčmi u Nirnbergu sastaju se studenti. Tu dolazi i Hofman sa svojim najboljim prijateljem, Niklausom. Kako bi zabavio društvo, on im peva grotesknu baladu o patuljku Klajnzaku (kliknite na sliku ako želite da pogledate video). Među njima je i Lindorf, kome se dopada prelepa operska pevačica Stela. Međutim, Steli se dopada Hofman, kome je poslala poruku da želi da se sastanu posle predstave. Na nagovor Lindorfa, Hofman pristaje da društvu ispriča priču o svoje tri velike ljubavi – lutki, kurtizani i pevačici.

PRVI ČIN

Hofmanova prva velika ljubav bila je Olimpija. Kada je sa svojim prijateljem Niklausom došao u kuću njenog „oca“, pronalazača Spalanzanija, kako bi izbliza video prelepu Olimpiju, tu je bio i optičar Kopelijus, koji mu je prodao posebne naočare kako bi mu Olimpija izgledala još lepše. Ono što Hofman nije znao je da je Olimpija bila mehanička lutka! To sada nije mogao ni da vidi, jer su naočare koje mu je Kopelijus prodao bile magične. Njegov prijatelj Niklaus je to naslutio i pokušao je da ga upozori, ali Hofman nije želeo da ga sluša.

Spalanzani je priredio zabavu kako bi prikazao prijateljima svoj izum – mehaničku lutku koja igra i peva. Olimpija započinje svoju veliku ariju „Pesma lutke“ (Les oiseaux dans la charmille – kliknite na sliku ako želite da pogledate video), ali nekoliko puta u toku arije ona posustaje, tako da Spalanzani mora da priđe i da je navije kako bi nastavila dalje. Hofman, koji i dalje nosi magične naočare, veruje da je i Olimpija zaljubljena u njega. Međutim, u toku plesa, on padne i slomi naočare. U istom trenutku pojavljuje se i optičar Kopelijus, koji prilazi Olimpiji i razbija je u paramparčad, jer ga je Spalanzani prevario za honorar. Svi gosti smeju se Hofmanu, a on najzad shvata da je bio zaljubljen u mehaničku lutku.

DRUGI ČIN

Dok je sa svojim prijateljem Niklausom bio u Veneciji, Hofman se zaljubio u kurtizanu Đulijetu. Na noćnoj zabavi, koju je Đulijeta priredila u svojoj palati, pored velikog kanala, Hofman joj se udvara. Njih dvoje pevaju prelepu Barkarolu, uz pratnju hora (kliknite na sliku ako želite da pogledate video). Hofman veruje da je ljubav obostrana, ali ne zna da ga Đulijeta zavodi po naredbi čarobnjaka, koji uz njenu pomoć želi da zavlada nad pesnikom. Da bi to uspeo, on mora Hofmanu da oduzme odraz u ogledalu.

Ljubomorni Peter Šlemil, kome su Đulijeta i Departuto već uzeli odraz, izaziva Hofmana na dvoboj i u tom dvoboju umire. Kako bi spasao prijatelja, Niklaus odlazi po konje. U međuvremenu, Hofman se sastane sa Đulijetom i odrekne se svog odraza zbog nje. Međutim, ona ga napušta i odlazi čarobnjaku. Hofman tada kaže čarobnjaku da će ubrzo doći njegov prijatelj Niklaus, koji će ga spasiti. Departuto pravi otrov za Niklausa, ali Đulijeta greškom popije taj otrov i umre u Hofmanovom naručju.

TREĆI ČIN

Hofmanova treća velika ljubav bila je Antonija, prelepa ćerka Minhenskog većnika Krespela. Antonija je od pokojne majke nasledila neverovatan glas i njen san je da postane poznata pevačica. Na žalost, ona boluje od teške bolesti i škodi joj svako uzbuđenje, a naročito pevanje. Zbog toga joj otac zabranjuje da se viđe sa Hofmanom. Međutim, njih dvoje se ipak tajno sastanu i počnu tiho da pevaju za klavirom, pri čemu Antoniji pozli. Hofman ne zna da njoj pevanje škodi, ali sumnja da se nešto čudno dešava. On se sakrije u stanu, kako bi otkrio u čemu je stvar. Tada dolazi čudni doktor Mirakle. Krespel ne želi da on leči Antoniju, jer je zbog njega Antonijina majka umrla. Iz njihovog razgovora Hofman saznaje da bi pevanje ubilo Antoniju. On odlazi u njenu sobu i moli je da mu obeća da neće više pevati, što ona nevoljno učini.

Kada Hofman ode, doktor Mirakle krišom uđe u Antonijinu sobu i nagovara je da peva. Govori joj o njenoj majci i prelepom glasu koji je imala. Uz pomoć čarolije, on oživi sliku Antonijine majke iz koje se začuje pevanje. Antonija se pridružuje pesmi svoje majke sve dok ne padne od iscrpljenosti (kliknite na sliku ako želite da pogledate video). Doktor nestaje, a očajni otac stiže prekasno. Kada Hofman uđe u sobu, Krespel krene na njega kako bi ga ubio, jer misli da je on odgovoran za Antonijinu smrt. Niklaus još jednom spašava svog prijatelja.

EPILOG:

Dok je pričao prijateljima o svoje tri ljubavi, Hofman se opio i zaspao za stolom. U krčmu dolazi Stela koja ga vidi pijanog i okreće se od njega s gnušanjem. Prilazi joj Lindorf i njih dvoje odlaze zajedno iz krčme. Kada se Hofman najzad osvestio, Stela je već nestala, kao i sve ljubavi u njegovom životu (i još jednom, kliknite na sliku ako želite da pogledate video).

Prema ovoj operi urađena su dva filma: Hoffmanns Erzählungen (1916), nemi film koji je režirao Ričard Osvald (Richard Oswald) i The Tales of Hoffmann (1951) za koji su zaslužni Majkl Pauel (Michael Powell) i Emrik Presburger (Emeric Pressburger).

*sve slike preuzete su iz odgovarajućih videa, osim prve koja je preuzeta odavde

***zahvaljujem se prijateljima na pomoći oko prevoda

Praznik muzike

Marija — Mon, 21 Jun 2010 08:23:30 +0000

Davne 1976. godine američki muzičar Džoel Koen (Joel Cohen) došao je na ideju da bi se, u čast muzike, mogla napraviti svečanost koja bi trajala celu noć. Izabrao je noć između 21. i 22. juna, tj. lenju dugodnevnicu.

Koen je u to vreme radio u francuskoj nacionalnoj radio-stanici „France Musique“, tako da je njegova ideja došla i do tadašnjeg direktora za muziku i igru u francuskom Ministarstvu kulture – Morisa Florea (Maurice Fleuret).

Cilj ovog festivala bio bi da promoviše muziku na dva načina:

amateri i profesionalni muzičari nastupali bi besplatno na ulicama i trgovima (na francuskom Fête de la Musique, tj. Praznik muzike, zvuči isto kao i Faites de la musique, što znači „Pravite muziku!“)
oraganizovali bi se brojni besplatni koncerti, svih muzičkih žanrova, kako bi se muzika što bolje približila publici.

Floreu se ova ideja dopala, tako da je prvi Praznik muzike održan 21. juna 1982. godine u Francuskoj. Od tada se održava svake godine u isto vreme i to u više od 70 zemalja širom sveta, a poznatiji je pod nazivom „Svetski dan muzike“.

Iako je Koenova ideja bila da se ovaj festival održava cele noći, nastupi na otvorenom se sada u glavnom završavaju par sati posle ponoći (zbog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini).

Viva Europa 2010

Marija — Wed, 09 Jun 2010 18:13:40 +0000

Prema poslednjim istraživanjima, oko 84 miliona ljudi u Evropi živi u siromaštvu i bez osnovnih sredstava za život. Članovi Evropske Unije rešili su da 2010. godinu proglase godinom borbe protiv siromaštva i socijalne otuđenosti. Planiran je niz aktivnosti i dešavanja, koja imaju za cilj da ukažu na ovaj problem i pronađu načine za njegovo rešenje. Viva Europa 2010 je deo ovog projekta.

O čemu se tu zapravo radi?

U petak, 18. juna 2010. godine, u Umetničkom centru kraljice Sofije u Valensiji (Španija) biće izvedena opera „Karmen“ Žorža Bizea. Ono što je zanimljivo je da će na javnim gradskim trgovima širom Evrope, na velikim ekranima, biti moguće pratiti direktan prenos ove opere.

Dirigent opere biće slavni Zubin Mehta, a uloge će tumačiti:

Karmen – Elïna Garanča (Elina Garanca)
Don Hose – Marselo Alvarez (Marcelo Álvarez)
Eskamiljo – Paulo Šot (Paulo Szot)
Fraskita – Silvija Vaskez (Silvia Vázquez)
Danker – Favio Previati
Remendado – Visens Esteve (Vicenç Esteve)
Mikaela – Marina Rebeka
Mersedes – Adrijana Zabala (Adriana Zabala)
Morales – Mario Kasi (Mario Cassi)

U Novom Sadu možete gledati „Karmen“ na Trgu Slobode od 21:30 20:00 (hvala organizatoru za info ), a kompletan spisak gradova koji će prenositi ovo izvođenje možete pogledati OVDE.

*slika preuzeta sa zvaničnog sajta

Vreme će pokazati

Marija — Wed, 02 Jun 2010 20:57:57 +0000

Iako je Verdijeva opera Travijata danas jedna od najpopularnijih opera ikada napisanih, na premijeri u Veneciji (6. marta 1853. godine) doživela je skoro potpuni neuspeh! Za tadašnju publiku bilo je neobično da gleda pevače obučene u savremene kostime, a i sama radnja opere bila je poprilično neuobičajena i smela. Međutim, najveći peh bio je verovatno loš odabir pevača.

Naime, za ulogu glavne glumice, lepe i krhke pariske kurtizane, odabrana je pevačica koja je bila ružna, debela i pucala od zdravlja. Pevač koji je tumačio ulogu Alfreda, tenora koji se zaljubljuje u glavnu glumicu, bio je potpuno promukao, tako da je jedva uspevao išta da otpeva. I najzad, bariton koji je tumačio ulogu Afredovog oca, bio je toliko uvređen što je dobio tako malu ulogu da je bilo više nego očigledno da ga uopšte ne zanima šta se deševa na sceni…

Srećom, novinari i kritičari su muziku ocenili kao veoma lepu, ali nisu želeli da donesu bilo kakav sud o operi u celini pre nego što je vide u primerenom izvođenju.

Za razliku od Bizea, za koga je premijera opere „Karmen“ bila fatalna, Verdija ovaj neuspeh izgleda nije ni malo uznemirio. Posle ove nesrećne premijere, njegov komentar bio je da će vreme pokazati da li je uzrok ovom neuspehu bio loš odabir pevača ili sam kompozitor. Šta vi mislite?

*slika preuzeta odavde

Menadžer na koncertu

Marija — Fri, 09 Apr 2010 17:21:37 +0000

Predsednik Uprave dobio je na poklon karte za koncert za izvođenje Šubertove „Nedovršene simfonije“. Pošto nije mogao da ide, karte je dao menadžeru i rekao mu da on ode umesto njega. Kada ga je sutradan upitao da li je uživao u koncertu, menadžer mu je uručio sledeći izveštaj:

1. U posmatranom periodu, četiri svirača oboe nisu ništa radili. Njihov broj treba smanjiti, a njihove poslove raspodeliti ostalima u orkestru, što će ukloniti varijacije u aktivnostima.

2. Svih 12 violina sviralo je identične note. To je potpuno nepotrebno dupliranje i članove te sekcije treba drastično smanjiti.

3. Nema svrhe da duvači ponavljaju iste deonice koje su već odsvirali gudači. Kada bi se uklonile sve deonice koje se ponavljaju, koncert bi se mogao skratiti s dva sata na samo dvadeset minuta.

4. Da je Šubert vodio brigu o tim stvarima, verovatno bi i dovršio simfoniju.

*slika preuzeta odavde.

Otkriven novi Rahmanjinov koncert!

Marija — Thu, 01 Apr 2010 18:07:50 +0000

Kompanija „Bakitone International“ u saradnji sa vladom Papue Nove Gvineje danas je konačno objavila neverovatno otkriće – naime, otkriven je novi koncert velikog kompozitora Sergeja Rahmanjinova!

Radi se zapravo o Drugom klavirskom koncertu, koji je Rahmanjinov napisao i u verziji za trombon. Za ovu verziju nije se znalo sve do pre par dana. Naravno, već su u toku pregovori sa eminentnim umetnicima o snimanju ovog koncerta.

Srećom, možemo čuti predpremijerno izvođenje ovog koncerta zahvaljujući jednom mladom i perspektivnom trombonisti iz Rusije, koji za sada želi da ostane anoniman. Verujem da će svi ljubitelji muzike Sergeja Rahmanjinova uživati u ovom snimku:

Click here to view the embedded video.

*vest preuzeta odavde

Dve arabeske

Marija — Sun, 21 Mar 2010 21:04:48 +0000

Dve arabeske (Deux Arabesques) su prva značajnija dela jednog od najvažnijih kompozitora XX veka – Kloda Debisija. Smatra se da su nastale između 1888. i 1901. godine. Prva arabeska, koja podseća na žubor vode, ima odlike impresionizma, dok je druga pisana više u baroknom stilu. Poslušajte ih i sami:

Click here to view the embedded video.

Prva arabeska, u elektronskoj verziji Isao Tomite, korišćena je kao tema petominutne serije o astronomiji – Star Gazer.

Click here to view the embedded video.