Moj svet muzike » Malo smeha

Menadžer na koncertu

Marija — Fri, 09 Apr 2010 17:21:37 +0000

Predsednik Uprave dobio je na poklon karte za koncert za izvođenje Šubertove „Nedovršene simfonije“. Pošto nije mogao da ide, karte je dao menadžeru i rekao mu da on ode umesto njega. Kada ga je sutradan upitao da li je uživao u koncertu, menadžer mu je uručio sledeći izveštaj:

1. U posmatranom periodu, četiri svirača oboe nisu ništa radili. Njihov broj treba smanjiti, a njihove poslove raspodeliti ostalima u orkestru, što će ukloniti varijacije u aktivnostima.

2. Svih 12 violina sviralo je identične note. To je potpuno nepotrebno dupliranje i članove te sekcije treba drastično smanjiti.

3. Nema svrhe da duvači ponavljaju iste deonice koje su već odsvirali gudači. Kada bi se uklonile sve deonice koje se ponavljaju, koncert bi se mogao skratiti s dva sata na samo dvadeset minuta.

4. Da je Šubert vodio brigu o tim stvarima, verovatno bi i dovršio simfoniju.

*slika preuzeta odavde.

Otkriven novi Rahmanjinov koncert!

Marija — Thu, 01 Apr 2010 18:07:50 +0000

Kompanija „Bakitone International“ u saradnji sa vladom Papue Nove Gvineje danas je konačno objavila neverovatno otkriće – naime, otkriven je novi koncert velikog kompozitora Sergeja Rahmanjinova!

Radi se zapravo o Drugom klavirskom koncertu, koji je Rahmanjinov napisao i u verziji za trombon. Za ovu verziju nije se znalo sve do pre par dana. Naravno, već su u toku pregovori sa eminentnim umetnicima o snimanju ovog koncerta.

Srećom, možemo čuti predpremijerno izvođenje ovog koncerta zahvaljujući jednom mladom i perspektivnom trombonisti iz Rusije, koji za sada želi da ostane anoniman. Verujem da će svi ljubitelji muzike Sergeja Rahmanjinova uživati u ovom snimku:

Click here to view the embedded video.

*vest preuzeta odavde

Zamena mesta

Marija — Sun, 15 Nov 2009 11:45:29 +0000

Slavni violinista Žorž Enesku (George Enescu) bio je jako dobar čovek. Kada je jedan od njegovih učenika, inače apsolvent violine, trebalo da održi solistički koncert, mladićev otac zamolio je Eneska da na tom koncertu prati svog učenika na klaviru. Pretpostavio je da će koncert sigurno biti posećen ako se na plakatu, pored imena njegovog sina, pojavi i ime ovog čuvenog violiniste. Enesku, koji je, osim violine, jako dobro svirao i klavir, prihvatio je ovu molbu.

I zaista, koncertna dvorana bila je prepuna. Izvođači su izašli na pozornicu, a Enesku je tada shvatio da mu treba neko ko bi mu okretao strane. Tada je u publici primetio svog prijatelja, čuvenog pijanistu Alfreda Kortoa (Alfred Cortot) . Pozvao ga je na pozornicu i objasnio mu ukratko celu situaciju. Naravno, Korto je rado pristao da pomogne. Koncert je mogao da počne.

Sutradan se u novinama pojavila neobična kritika:

„Juče je održan jedan nesvakidašnji koncert klasične muzike, na kome niko od muzičara nije bio na pravom mestu: Enesku je trebalo da svira violinu, Korto klavir, a mladi violinista da okreće strane“…

Kašalj

Marija — Wed, 30 Sep 2009 18:59:59 +0000

Dok je jednom prilikom probao sa svojim orkestrom, čuveni dirigent Bruno Valter imao je problema sa prvim čelistom. Naime, čelista je bio bolestan. Stalno je kašljao i time remetio probu. Neko vreme Bruno je bio strpljiv, ali čelista nikako nije mogao da prestane da kašlje. Dirigent se najzad, vidno iznerviran, obratio nesrećnom čelisti rečima:

„PA DOBRO, ČOVEČE, HOĆETE LI VEĆ JEDNOM PRESTATI DA SE PONAŠATE KAO PUBLIKA!?!“

Nastup kroz brojeve

Marija — Sun, 19 Jul 2009 13:09:33 +0000

Tereza Karenjo, poznata pijanistkinja, operska pevačica, kompozitor i dirigent, imala je zanimljiv ljubavni život. Udavala se i razvodila nekoliko puta. Dok je bila u braku sa svojim četvrtim mužem, pijanistom i kompozitorom Eženom d`Alberom, održala je klavirski koncert i u Berlinu. Ovaj koncert bio je uspešan kao i ostali njeni nastupi, ali je bio interesantan tekst koji je sutradan izašao u novinama:

„Bio je to prvi nastup gospođe Karenjo na drugom koncertu Filharmonije u ovoj sezoni. Svirala je Treću klavirsku sonatu svog četvrtog muža. Svirala je svih pet stavova. Publika ju je aplauzom pozvala na pozornicu čak šest puta.“

Moci i Šubi

Marija — Sat, 30 May 2009 20:45:38 +0000

Od 1920. do 1943. godine prvi oboista Njujorške filharmonije bio je Bruno Labate. Pošto je bio visok jedva metar i po, svaki put kada bi ustao da razgovara sa dirigentom, ostali članovi orkestra bi tiho dobacivali: „Ustani Bruno! Zar ne znaš kakav je red?“ Međutim, sva ta zadirkivanja on je dostojanstveno ignorisao.

Labate je bio poznat po svojim izjavama, koje su zabavljale njegove kolege u orkestru, ali se ni malo nisu dopadale mladim dirigentima. Jednom prilikom kada je dirigent Džon Barbiroli (inače 16 godina mlađi od Labatea) želeo da proba sa orkestrom jednu Mocartovu simfoniju (u kojoj nije bilo deonice oboe) i jednu Šubertovu simfoniju (u kojoj postoji deonica za obou), Labate je pre probe sa osmehom pitao: „Maestro, šta prvo sviramo? Jel Mocija?“ Barbiroli ga je ošto pogledao i odgovorio: „Ne, Šubija!“

Međutim, najpoznatija anegdota vezana za ovog izuzetnog oboistu je ona o probi orkestra koju je vodio poznati dirigent Oto Klemperer. Naime, Klemperer je imao običaj da pre početka probe članovima orkestra detaljno objasni istorijsku pozadinu dela kao i uslove u kojima je to delo napisano, zatim da nešto ispriča o životu kompozitora koji je to delo napisao, kao i da pomene različite interpretacije tog dela od strane različitih dirigenata. Obzirom na to da su članovi Njujorške filharmonije izabrali da budu izvođači, a ne muzikolozi, nisu puno pažnje obraćali na ovaj govor, već su za to vreme uglavnom čitali stripove ili rešavali ukrštenice. Samo je jedan čovek pažljivo slušao – Bruno Labate! Čim je Klemperer napravio kratku pauzu u svom opširnom izlaganju, Bruno je ustao i na svom italijansko-engleskom mirno rekao: „Klemp, you talka too much.“ („Klemp, ti previše pričaš“)!

Kada su ga kasnije pitali odakle mu hrabrost da tako nešto uradi i zar ga nije strah da će snositi posledice zbog svojih izjava, on je mirno odgovorio da zahvaljujući računu od 50 hiljada dolara u banci, ne mora da brine ni zbog čega („Witha fifty thousand dollars in the bank, I don’ta worry about nothing.“)… Očigledno je imao i neke druge izvore prihoda

Vagnerov učenik

Marija — Thu, 07 May 2009 00:47:56 +0000

U svetu muzičara postoji anegdota koja se pripisuje dvojici poznatih umetnika – Maskanjiju i Vagneru. Evo verzije u kojoj se pominje Vagner:

Šetajući gradom jedne večeri, Vagner je naišao na uličnog orguljaša. Pažnju mu je privukla melodija koju je orguljaš svirao – bio je to Svadbeni marš iz Vagnerove poznate opere „Loengrin“. Međutim, umesto da mu bude drago, Vagner se razbesneo, jer je orguljaš melodiju svirao toliko brzo da ju je bilo zaista teško prepoznati. Kompozitor se tada predstavio orguljašu, dao mu je bakšiš i objasnio kako treba da svira tu kompoziciju.

Već sledećg dana snalažljivi orguljaš je na svoj instrument okačio tablu sa natpisom „Vagnerov učenik“!