Komentari na: Moci i Šubi http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/moci-i-subi/ i klasika može biti zanimljiva Thu, 09 Feb 2012 06:21:16 +0000 hourly 1 http://wordpress.org/?v=3.0.4 Od: Marija http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/moci-i-subi/comment-page-1/#comment-871 Marija Tue, 01 Sep 2009 13:26:15 +0000 http://www.zanimljivamuzika.com/?p=1414#comment-871 Reminder, ma i za pola od toga bih pevala ;) Reminder, ma i za pola od toga bih pevala ;)

]]> Od: Reminder http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/moci-i-subi/comment-page-1/#comment-870 Reminder Mon, 31 Aug 2009 19:41:10 +0000 http://www.zanimljivamuzika.com/?p=1414#comment-870 Lako je njemu da svira kad ima 50.000 $ i ja bih sviro, čuj mene, ma i pevao bih iako nemam pojma sa pevanjem kad bih imao tu lovu Lako je njemu da svira kad ima 50.000 $ i ja bih sviro, čuj mene, ma i pevao bih iako nemam pojma sa pevanjem kad bih imao tu lovu

]]> Od: Marija http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/moci-i-subi/comment-page-1/#comment-682 Marija Fri, 05 Jun 2009 20:27:51 +0000 http://www.zanimljivamuzika.com/?p=1414#comment-682 Odlična priča! :D Odlična priča! :D

]]> Od: stevo http://www.zanimljivamuzika.com/2009/05/moci-i-subi/comment-page-1/#comment-681 stevo Fri, 05 Jun 2009 20:13:01 +0000 http://www.zanimljivamuzika.com/?p=1414#comment-681 Ova priča me podseća kada sam svirao u vojnom orkestru (sedamdeset i neke godine prošlog veka su tako zvali svirače u vojsci). Leto na otoku Lastovo, mi sviramo na terasi vojnog hotela gde je u to vreme jedna crna kafa koštala manje nego u tada jedinom subotičkom hotelu. Prvi u orkestru je bio saksofonista od metar i šesdeset, inače sjajan čovek i muzičar, no zaboravio sam mu ime. Nakon izvesnog vremena pridje mu vodnik prve klase i kaže: Svirajte nešto lagano. Ali, nama te večeri još nisu dali klopu i saksofonista nam kaže da sviramo Proud Mari (y), valjda sam dobro napisao. Kasnije je stigao Major, glavni za svu vojsku na ostrvu i pita zašto sviramo samo brze stvari. Zbog večere! Jasno je da je večera stigla za pola sata, i svi su mogli kasnije da zaplešu na lagane stvari. Nama je falilo onih Witha fifty thousand dollars nit u džepu nit u banci. Ova priča me podseća kada sam svirao u vojnom orkestru (sedamdeset i neke godine prošlog veka su tako zvali svirače u vojsci). Leto na otoku Lastovo, mi sviramo na terasi vojnog hotela gde je u to vreme jedna crna kafa koštala manje nego u tada jedinom subotičkom hotelu. Prvi u orkestru je bio saksofonista od metar i šesdeset, inače sjajan čovek i muzičar, no zaboravio sam mu ime. Nakon izvesnog vremena pridje mu vodnik prve klase i kaže: Svirajte nešto lagano. Ali, nama te večeri još nisu dali klopu i saksofonista nam kaže da sviramo Proud Mari (y), valjda sam dobro napisao. Kasnije je stigao Major, glavni za svu vojsku na ostrvu i pita zašto sviramo samo brze stvari. Zbog večere! Jasno je da je večera stigla za pola sata, i svi su mogli kasnije da zaplešu na lagane stvari. Nama je falilo onih Witha fifty thousand dollars nit u džepu nit u banci.

]]>