i klasika može biti zanimljiva
Pregled razvoja harmonije
08.apr2009. Tema: Harmonija (skripte) Autor: MarijaEvropska muzika do XVII veka bila je zasnovana na starocrkvenim lestvicama – modusima. Do tog vremena nije se znalo za dur i mol, za tonalitete, niti za funkcije, već je u upotrebi bila tzv. modalna harmonija, tj. sazvučja (uglavnom trozvuci) koja pripadaju određenom modusu i smenjuju se sasvim slobodno, bez utvrđenih funkcionalnih odnosa. Na kraju modalnih kompozicija formiraju se autentične i plagalne kadence i tu možemo tražiti začetak funkcionalnog načina razmišljanja.
U baroku, nakon određenih naučnih otkrića u oblasti fizike i matematike, dolazi do konstruisanja novog instrumenta – dobro temperovanog , tj. savremenog klavira. U isto vreme, u muzici dolazi do konsolidacije dur – mol sistema, funkcionalnog načina razmišljanja, a harmonija postaje nezavisna, tj. samostalna komponenta u izgradnji muzičkog oblika. Bah piše „Dobro temperovani klavir“, koji nije bio samo udžbenik za sviranje klavira – to je bila prva zbirka kompozicija koja je obuhvatala sve durske i molske tonalitete.
- Karakteristike harmonskog jezika baroka (pdf, 55kb)
- Klasicizam (pdf, 62kb)
- Romantizam i impresionizam (pdf, 69kb)
- XX vek (pdf, 66kb)
* * *
Ovaj tekst zaštićen je Creative Commons Attribution-Noncommercial-Share Alike 3.0 Serbia License.
Pogledajte i ovo:
8 komentara na “Pregled razvoja harmonije”
Vaš komentar:
Napomena: Komentari čiji sadržaj je neprimeren i uvredljiv (po bilo kom osnovu) biće uklonjeni sa sajta, a autori istih biće prijavljeni provajderu.
O Mom svetu muzike
Na ovim stranicama naći ćete zanimljive priče o poznatim i manje poznatim kompozitorima i izvođačima klasične muzike. Neke od ovih priča ste možda već čuli, a neke ćete možda pročitati po prvi put.
Ukoliko ste ipak više raspoloženi za slušanje nego za čitanje, potražite nešto po svom ukusu na stranici "Plejlista". Uživajte!
Zdravka, hvala puno!
Hronološka mapa kompozitora
Pogledajte i ovo
Čudo od deteta
Svi znamo da je Mocart bio „čudo od deteta“. Počeo je da svira klavirske komade sa samo 4 godine, da komponuje kad mu je bilo 5 godina, ubrzo zatim postaje odličan orguljaš, violinista i pevač, a svoju prvu operu napisao je kad mu je bilo svega 12 godina!
Definicije
Koncert – mesto na koje ljudi idu da kašlju i kijaju Kontrapunkt – omiljeni postupak mnogih baroknih kompozitora, od kojih su svi mrtvi, mada još uvek ne postoji veza između ove dve činjenice Oktava – interval koji se sastoji iz 8 stepena ili 12 polustepena (15, ako ih peva tenor) Glisando – tehnika koju gudači [...]
Radecki marš
„Radecki marš“ Johana Štrausa I je svakako jedan od najpopularnijih marševa ikada napisanih. Posvećen je austrijskom fedmaršalu Jozefu Radeckom.
Šostakovič – Koncert za klavir br.2
Pre par dana prijatelj mi je dao ideju da postavim neku vrstu playliste. Meni se ta ideja dopala, te je tako i nastala ova nova kategorija, tj. tema. Dugo sam razmišljala šta bi prvo mogla da preporučim za slušanje. Izbor je stvarno veliki. Ima toliko kompozicija, a treba se odlučiti za samo jednu (za početak). [...]
E-seminar
Preporuka
Ako vam se dopala knjiga
Zašto je Betoven bacio paprikaš,
dopašće vam se i ova:
Prijatelji
Škola bez zidova
- Zašto Blog, twitter i facebook u nastavi 6. februar 2012.
- Kad avatari ožive 4. februar 2012.
- Iskustva sa seminara 2. februar 2012.
Slagjana
17. 04. 2009. at 20:17
Izvanredan materijal, hvala vam. Ukoliko ste u mogucnosti da uz pdf. karakteristike pokazete i primere iz literature. Bilo bi dobro da svaka definicija ima tacno oznaceno mesto u literaturi.
Sledim vas svaki dan i radujem se novim stranicama.
Pozdrav,
Slagjana
marija
22. 04. 2009. at 23:26
Sladjana, hvala Vam na predlogu i pohvalama
Makedonec
27. 05. 2009. at 10:26
Hvala ti puno Marija…Pogledao sam ove materijale i super su.
Zelim da znam,koje je tvoje mislenje o kvartsekstakord…Jel je taj uopste akord?Ili nije?
Mozes postaviti nesta vise o kontrapunkt?Prve vidove,druge i td?Hvala ti.
Marija
28. 05. 2009. at 10:15
Makedonac, hvala na komplimentu
Ne znam zašto pitaš da li je kvartsekstakord uopšte akord? Poslednji put kada sam učila harmoniju, rekli su mi da jeste. Doduše, možda se u međuvremenu nešto i promenilo
O kontrapunktu sam takođe planirala da pišem, zapravo da postavim skripte, ali ne verujem da ću stići pre septembra..
Makedonec
28. 05. 2009. at 13:14
Pitam te o kvartsekstakord,jer profesora ovde u Australiji kazu da na primer kvartsekstakord izgradjen naprimer:
C-F-A,
ima kvarta izmedju C i F koji je smatraju kao disonantni interval.Tako bar ovde su rekli.
Marija
28. 05. 2009. at 22:58
Vidi, koliko ja znam, u klasičnoj harmoniji savršene konsonance su: čista prima, oktava, čista kvinta, čista kvarta, a nesavršene konsonace su velika terca, velika seksta, mala terca i mala seksta.
Jako me zanima odakle ta informacija ( i na osnovu čega) da je čista kvarta disonantan interval..
Disonantni intervali bi bili: mala septima, velika sekunda; velika septima, mala sekunda, umanjena kvinta, prekomerna kvarta i hromatski polustepen.
Tako su bar mene učili…
Makedonec
29. 05. 2009. at 08:52
Evo sad cu ti detaljno reci sta je moji profesor rekao:
Da Kvartsekstakord nije “stabilna harmonija“.
Kvarta je nestabilna i uvek hoce se razresiti u terci.Istotako seksta je manje stabilna i ona hoce se razresiti u kvinti.Muzika je bilatoliko razlicita u proslim vekovima,ali to ipak znaci kad cujemo 6/4 onda to znaci da se taj mora razresiti u 5/3.
Marija
29. 05. 2009. at 20:12
To je tačno, ali to ne znači da kvartsekstakord nije akord. Šta onda reći o umanjenim i prekomernim akordima ili o dvostruko umanjenom ili tvrdo umanjenom septakordu?
Iskreno, nisam ja sad neki stručnjak za harmoniju – prenosim ti samo ono što su mene učili